Sinoć je, u organizaciji Jevrejske opštine Beograd, u dvorištu beogradske sinagoge Sukat šalom svečano obeležena stogodišnjica njenog postojanja. Svečanost je okupila veliki broj članova jevrejske zajednice, kao i predstavnike diplomatskog kora, koji su svojim prisustvom ukazali čast jednom od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata jevrejske zajednice u regionu.
Sinagoga Sukat šalom, podignuta pre jednog veka, decenijama je bila i ostala centar života beogradskih Jevreja, svedok istorijskih uspona i tragedija, ali i simbol postojanosti zajednice koja je, uprkos svemu, opstala i sačuvala svoj identitet.
Kamen temeljac sinagoge položen je 15. juna 1924. godine, u prisustvu kraljevog izaslanika i drugih zvaničnika tadašnje Kraljevine, dok su povelju položenu u temelje objekta svojim potpisima overili kralj Aleksandar i kraljica Marija Karađorđević. Zgrada je izgrađena po projektu arhitekte Františeka Urbana, uz učešće Milana Šlanga, i završena je 1. novembra 1925. godine, da bi svečano osvećenje usledilo tokom leta 1926. Reč je o šestoj sinagogi koju je jevrejska zajednica podigla u Beogradu tokom svoje viševekovne istorije, izvorno namenjenoj aškenaskom obredu. Sinagoga, čiji naziv Sukat šalom u prevodu znači Koliba mira, danas je jedina aktivna sinagoga u Beogradu i Srbiji.
Skup je otvorio predsednik Jevrejske opštine Beograd Aron Fuks, koji se prisutnima obratio govorom u kojem je podsetio na značaj koji je sinagoga imala i dalje ima za beogradske Jevreje. Fuks je istakao da obeležavanje ovog jubileja nije samo sećanje na prošlost, već i potvrda da tradicija i vera i dalje žive u srcu grada, prenoseći se sa generacije na generaciju.
Nakon govora predsednika Jevrejske opštine Beograd usledilo je obraćanje ministra spoljnih poslova Republike Srbije Marka Đurića, koji je istakao da je Srbija ponosna na svoju jevrejsku zajednicu, koja je kroz vekove, pa i u najtežim vremenima, davala svoj doprinos ovoj zemlji i našoj društvenoj zajednici u mnogim oblastima.
Program je bio pažljivo osmišljen tako da posetioce provede kroz čitav vek postojanja sinagoge. Za tu priliku pripremljen je kratak dokumentarni film o istorijatu beogradske sinagoge, koji je kroz arhivske snimke i fotografije publici približio njen nastanak, ulogu koju je imala tokom burnih perioda dvadesetog veka, kao i njeno mesto u savremenom životu jevrejske zajednice.
Nakon projekcije filma izveden je mjuzikl „Josif i njegova braća“, dela koje se smatra najstarijim jevrejskim mjuziklom na svetu. Napisan na ladinu, jeziku sefardskih Jevreja, mjuzikl je podsetio na bogato sefardsko i osmansko muzičko nasleđe koje je vekovima bilo deo života Jevreja na ovim prostorima.
