Jevrejski praznici -jevrejski kalendar
U jevrejskoj tradiciji dan počinje zalaskom sunca, pa se i praznici dočekuju uveče. Razlog nalazimo u Tori, u knjizi Berešit (”Postanje”): „I bi veče i bi jutro, dan prvi.“
Jevrejski kalendar je kombinacija lunarnog i solarnog kalendara (meseci se računaju prema kretanju Meseca oko Zemlje, a dani i godine prema kretanju Zemlje oko Sunca). Tako svaki praznik uvek stiže u svoje godišnje doba: Pesah u proleće, Sukot u jesen.
Datum obeležavanja praznika u jevrejskom kalendaru je uvek isti dok se u gregorijanskom kalendaru menja.
Praznici su vreme radosti, porodice i zajedništva, ali i prilika za molitvu, razmišljanje i osećanje bliskosti sa Bogom. Svaki od njih ima svoju simboliku, koju upoznajemo kroz prazničnu trpezu, pesme, molitve i običaje koji se prenose sa generacije na generaciju.
U jevrejskom kalendaru praznici se mogu svrstati u velike praznike, hodočasne praznike, manje postove i novije ustanovljene praznike u jevrejskoj novijoj istoriji kao što su Jom hašoa, Jom hazikaron, Jom Jerušalajim i Jom haacmaut.
Šabat je najveći jevrejski praznik. Sedmi dan u nedelji, dan odmora i mira, koji se provodi uz zajednički obrok, molitvu i druženje sa porodicom i zajednicom.
Praznici prema jevrejskom kalendaru od jevrejske nove godine - Roš hašana
Roš Hašana
Jom Kipur
Sukot
Šemini Aceret i Simha Tora
Hanuka
Tu biŠvat
Purim
Pesah
Lag BaOmer
Šavuot
Tu BeAv
Tiša BeAv
