Pesah se slavi u spomen oslobođenja Jevreja iz egipatskog ropstva i pada u proleće, 15. dana meseca Nisana (april). U jevrejskoj tradiciji ovaj praznik se naziva još i Hag Haviv (praznik proleća), Hag Hamacot (praznik beskvasnih hlebova), kao i Z’man herutenu (vreme naše slobode).
Pesah je prvi od tri hodočasna praznika u jevrejskoj tradiciji (ostala dva su Šavuot i Sukot). Svetkuje se u znak sećanja na izlazak Jevreja iz Egipta, odnosno na duhovno i fizičko oslobođenje Jevreja od egipatskog ropstva. Pesah takođe simbolizuje i obeležavanje početka sezone žetve u Izraelu.
Praznik traje osam dana, od 15. do 22. Tokom trajanja praznika zabranjeno je jesti hranu koja sadrži kvasac i uopšte se iz upotrebe izbacuje hrana koja sadrži kvasni element. Jede se samo beskvasni hleb – maces, kao spomen na neuskislo testo koje su jevrejske žene ponele sa sobom, u žurbi napuštajući Egipat i ispekle na suncu. Pesah istovremeno simbolizuje i ropstvo i slobodu, i seća na siromaštvo i stradanje Jevreja.
Pre Pesaha običaj je temeljno očistiti kuću od svega kvasnog i pripremiti se za praznik, a sam praznik otpočinje svečanom Seder večerom koja sadrži 15 obaveznih delova (sve se odvija po utvrđenom redu, seder na hebrejskom znači red, otuda i potiče naziv Seder večera). Za vreme Sedera čita se „Hagada šel Pesah“ (Priča o Pesahu). U njoj su opisani događaji vezani za istoriju dolaska jevrejskih plemena u Egipat, njihovo porobljavanje i oslobađanje pod vodstvom Mojsija. Cilj obreda je da se shvati poruka Egzodusa, o čudu spasenja koje je učinio Bog i prenese mlađim generacijama.
Sastavni deo seder večere je tanjir sa posebnim jelima koja simbolično podsećaju na robovanje Jevreja u Egiptu i na njihovo spasenje. Na tanjir za Seder veče stavlja se: tri macesa, koji simbolizuju beskvasni hleb jada i nevolja, krilo kokoške ili kolenica jagnjeta, što treba da podseti na pashalnu žrtvu; bejca (jaje) koje se uvek služi da podseti na razaranje Hrama i predstavlja tradicionalnu hranu za ožalošćene; maror (gorke trave) i hazeret (ren) kao sećanje na gorak život Jevreja u ropstvu; haroset, mešavina oraha, seckanih jabuka i vina, simbol blata od kojeg su Jevreji zidali egipatske gradove; karpas (list celera ili peršuna), simbolizuje novi život, bujanje i slana voda u koju se umaču gorke trave u spomen na prolivene suze za vreme ropstva.
Obred Sedera najbolje ilustruje snagu tradicije. Sećanja na prošlost stapaju se sa težnjama za boljim životom u budućnosti. Seder počinje pozivom siromašnima da dođu i podele sa domaćinima ono što on ima, a završava se sa „Lešana abaa be Jerušalajim“ (dogodine u Jerusalimu).
