U subotu 25. marta u 19:30 u svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd, održaće se koncert za mecosopran, gudački kvartet i klavir “Lonina pisma”. Ciklus kompozicija “Lonina pisma” koji je komponovao Ronald Corp, baziran je na pismima poslatim za vreme II svetskog rata unutar jedne jevrejske porodice. Delo je premijerno izvedeno u Londonu 2017. godine, srpska premijera izvedena je u sinagogi u Novom Sadu 2022. godine. Na našu veliku radost delo će pod pokroviteljstvom Jevrejske opštine Beograd sada biti izvedeno za članove i beogradsku publiku.
Delo će izvesti Jelena Končar, mecosopran, prvakinja opere Srpskog narodnog pozorišta; TAJJ kvartet, ansambl koji spada u najznačajnije kamerne sastave u ovom delu sveta; Dina Šuklar Wiesike, članica Jevrejske opštine Novi Sad, jedna od najistaknutijih pijanistkinja svoje generacije u zemlji. U toku koncerta biće projektovan tekst pesama u prevodu na srpski jezik u realnom vremenu na led ekranima, obogaćen video sadržajem.
Cena ulaznice je 800 dinara. Za članove Jevrejske opštine Beograd ulaznica je 400. dinara. Obavezna rezervacija karata prijavljivanjem na imejl: kultura@jobeograd.org sa naznakom: “Za koncert Lonina pisma”, imenom i prezimenom do četvrtka 23. marta. Karte se preuzimaju na sam dan koncerta. Broj mesta je ograničen.
Tog 12. oktobra 1944. godine, Rajh se raspadao usled napada koje je trpeo sa istoka, zapada i iz vazduha, a ona je poslata u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau u Poljskoj i ugušena u gasnoj komori dva dana kasnije. Isuviše poznata tragična priča koju su delili mnogi evropski Jevreji pod nemačkom okupacijom – priča koja bi ostala neispričana da nije bilo “slatkog malog dečaka” Pitera, koji nakon smrti svoje majke pronalazi 22 stara pisma poslata iz Holandije.
Leonie (Lony) Fraenkel bila je Jevrejka iz Berlina koje je pobegla iz nacističke Nemačke u Amsterdam u pokušaju da spase sopstveni život i 1939. godine tamo otvorila Cafe de Paris. Krajem 1939. godine poslala je pismo kojim čestita rodjenje svog prvog unuka Pitera koji je ugledao svet u daleko bezbednijoj sredini u Engleskoj. Tokom naredne tri godine redovno je slala pisma Piteru i njegovoj majci, svojoj ćerki. 1943. godine deportovana je prvo u Vestbork tranzitni kamp, potom u Terezienštat i konačno u Aušvic, gde je ugušena u gasnoj komori dva dana nakon dolaska. Puno decenija kasnije, njen unuk Piter, u tom momentu i sam pripadnik treće generacije okružen svojim unucima, pronašao je Lonina pisma, preveo ih na engleski jezik i na njih skrenuo pažnju kompozitoru Ronaldu Korpu. Ono što delo čini posebno lepim jeste činjenica da sam libreto, umesto tragike koja prozilazi iz ratnih stradanja, u prvi red stavlja neprestanu borbu pojedinca i njegovu nepresušnu veru i nadu u bolje sutra, ovde otelotvorene u liku Loni koja uprkos svim okolnostima osniva privatni biznis u novoj sredini, vodi ga do poslednjeg dana na slobodi unatoč svim nedaćama i do samog kraja nastavlja da piše nežna, emotivna i krajnje optimistična pisma svom unuku, ne obazirući se puno na sumornu stvarnost u kojoj živi, čak i kada je ta stvarnost Vestbork tranzitni kamp odakle stiže poslednje pismo.
