Po jevrejskom kalendaru, Hanuka se slavi 25. Kisleva, kao sećanje na pobedonosnu oslobodilačku borbu jevrejskog naroda protiv helenističkih okupatora u vreme vladavine Antioha IV Epifana iz dinastije Seleukida u II veku p.n.e. Pod vođstvom Jude Makabejca, grčka vojska je potisnuta, osvojen je Jerusalim i Hram je osvećen i vraćen u funkciju bogosluženja na dan 25. kisleva 164. godine p.n.e.
U očišćenom Hramu, u trenutku kada je sveštenik želeo da upali sveće na velikoj zlatnoj menori i tako izvrši ponovno osvećenje Hrama, našao samo jedan sud sa ritualno čistim uljem. Ta količina bila je dovoljna da sveće gore jedan dan, međutim, dogodilo se čudo i ulje je gorelo punih osam dana, taman onoliko vremena koliko je bilo potrebno da se napravi nova količina ulja. Stoga se praznik Hanuka često naziva i Praznik čuda, takođe i Praznik svetlosti. Običaj je da se za Hanuku pale sveće u posebnom osmokrakom svećnjaku koji se zove hanukija. Prvo veče pali se jedna sveća a svakog narednog dana po jedna više. Pre paljenja sveća čita se blagoslov a nakon paljenja svećica peva se Maoz Cur Ješuati (Tvrda steno spasenja mog).
Hanuka je radostan praznik. Osim paljenja sveća, običaj je da se da se tada sprema hrana pržena u ulju (ulje je na svojevrstan način jedan od glavnih elemenata istorijske priče o Hanuki) kao što su krofne i latkes (posebne vrste palačinki), a deca dobijaju manju količinu novca koju mogu da utroše na svoja zadovoljstva. Popularna je i igra sa nekom vrstom kockaste čigre, koja se zove dreidel ili sevivon, a koju deca posebno vole.
