Praznik Šavuot ove godine počinje u četvrtak uveče 28. maja a završava se u subotu uveče 30. maja.
Šavuot je jedan od tri hodočasna praznika. Na hebrejskom Šavuot (heb. שבועות) doslovno znači sedmice. Praznik Šavuot se obeležava nakon sedam sedmica od drugog dana praznika Pesah i pada 6. dana meseca Sivana, kada je jevrejskom narodu na brdu Sinaj data Tora. Otuda je praznik nazvan još i Zman matan Toratenu u prevodu vreme davanja Tore ili čas kada nam je data Tora.
Period brojanja 49 dana (50. dan je Šavuot) zove se brojanje Omera i simbolizuje duhovnu pripremu za simbolično ponovno primanje Tore. Reč Omer potiče od naziva za prilog u ječmu koji se u vreme postojanja Hrama ostavljao drugog dana Pesaha. U Starom zavetu praznik se pominje pod nazivima Praznik žetve ili Praznik sedmica, kada se obično prinosila takozvana žrtva paljenica i nije se obavljao nikakav rad u polju.
Primanje Tore predstavlja dubok duhovni događaj, koji se dotakao suštine jevrejske duše za sva vremena, sklapanje saveza između Boga i jevrejskog naroda.
Na Šavuot je zabranjen rad. Običaj je da se domovi i sinagoge ukrase zelenilom i cvećem. Veoma davno se ustalio običaj da se na taj dan jedu mlečna jela, jer se Tora u „Pesmi nad pesmama“ poredi sa medom i mlekom. Običaj je da se prvog dana praznika čita Megilat Rut (Svitak o Rut), jedan od pet svitaka u Bibliji.
