Pesah 5780, započinje po zalasku sunca u sredu, 8. aprila, a završava se u četvrtak uveče, 16. aprila 2020. godine.
Erev Pesah Seder prvi pada 8. aprila uveče, a Pesah Seder drugi se održava 9. aprila uveče.
Pesah se slavi u spomen oslobođenja Jevreja iz egipatskog ropstva i pada u proleće, 15. dana meseca Nisan, po jevrejskom kalendaru. U jevrejskoj tradiciji ovaj praznik se naziva i Hag Haaviv (praznik proleća), Hag Hamacot (praznik beskvasnih hlebova), kao i Zman herutenu (vreme naše slobode).
Praznik Pesah svetkuje se u znak sećanja na izlazak Jevreja iz Egipta, na duhovno i fizičko oslobođenje Jevreja iz egipatskog ropstva. Pesah takođe simbolizuje i početak sezone žetve u Izraelu.
Praznik traje osam dana, od 15. do 22. dana meseca Nisan. Tokom trajanja praznika nije dozvoljeno jesti hranu koja sadrži kvasac ili kvasni element. Jede se beskvasni hleb – maces, kao spomen na neuskislo testo koje su jevrejske žene ponele sa sobom, u žurbi napuštajući Egipat i pekle ga na suncu. Pesah istovremeno simbolizuje i ropstvo i slobodu, i seća na stradanje Jevreja.
Pred početak Pesaha običaj je temeljno očistiti kuću od svega kvasnog i pripremiti je za praznik, a sam praznik otpočinje Seder večerom koja sadrži 15 obaveznih delova (odvija se po utvrđenom redu, seder na hebrejskom znači red, otuda i potiče naziv Seder večera). Za vreme Sedera čita se „Hagada šel Pesah“ (Priča o Pesahu). U njoj su opisani događaji u vezi sa istorijom dolaska jevrejskih plemena u Egipat, njihovim porobljavanjem i oslobađanjem pod vođstvom Mojsija.
Cilj obreda je da se shvati poruka Egzodusa, o čudu spasenja koje je učinio Bog i da se poruka prenese mlađim generacijama.
Sastavni deo Seder večere je tanjir sa posebnim jelima koja simbolično podsećaju na robovanje Jevreja u Egiptu i na njihovo spasenje. Na tanjir za Seder veče stavlja se sledeće: tri macesa, koji simbolizuju beskvasni hleb jada i nevolja, krilo kokoške ili kolenica jagnjeta, što treba da podseti na pashalnu žrtvu; bejca (jaje) koje se uvek služi da podseti na razaranje Hrama i predstavlja tradicionalnu hranu za ožalošćene; maror (gorke trave) i hazeret (ren), kao sećanje na gorak život Jevreja u ropstvu; haroset, mešavina oraha, seckanih jabuka i vina, simbol blata od kojeg su Jevreji zidali egipatske gradove; karpas (list celera ili peršuna), simbolizuje novi život, i slana voda u koju se umaču gorke trave u spomen na prolivene suze za vreme ropstva.
Obred Sedera najbolje ilustruje snagu tradicije. Sećanja na prošlost stapaju se sa težnjama za boljim životom u budućnosti. Seder počinje pozivom siromašnima da dođu i podele sa domaćinima ono što on ima, a završava se sa „Lešana abaa BeJerušalajim“ (dogodine u Jerusalimu).
Hag Pesah sameah.
