Razgovarao Aleksandar Belevski

Dimitrije, ja te se sećam kao vaspitača u Sarvašu i klubovima kad sam bio mali. Posle tog perioda aktivizma, usledio je period kad si se fokusirao na svoj život, sve do izbora u JOB u oktobru 2021 godine. Šta bi naveo kao glavne razlike, kako ih ti vidiš, izmedju onog i ovog vremena tvog aktivizma, sa značajnom pauzom izmedju dva perioda?

Iskreno, nisam bio svestan u početku koliko su se vremena suštinski promenila. Vreme kada sam ja bio aktivan omladinac, bilo je neko čudno vanredno stanje (sankcije, rat, neizvesnost itd). Mi smo kao zajednica shodno tome preživljavali i snalazili se, i čini mi se da su svi koji su bili aktivni zaista bili na istom zadatku da nam svima bude dobro i da se držimo zajedno. Mnogo toga se tada radilo bez nekih dalekosežnih planova, sve je bilo volonterski i svaki iole mali uspeh smo doživljavali kao mitzvah u teškim vremenima.

U periodu od 2000te do danas, zaista se mnogo promenilo, što je s jedne strane dobro, ali posledice koje su proistekle tim promenama su zaista temeljne.

Posle 3 godine i dalje mi je neprihvatljiv raskol u zajednici. Uvek su postajale određene grupe ljudi ali nikada to nije pravilo ovoliko ektremne podele u zajednici. Meni se čini da smo tada bili posvećeniji da nam zajednica funkcioniše bez krajnjih namera. Dolaskom demokratskih promena, unosom kapitala u zajednicu je stvorila mogućnost pojedinim našim članovima da se aktivizam pretvori u ličnu dobit po cenu razjedinjavanja opštine.

Jedna od razlika koju takođe primećujem da je zainteresovanost omladine i dece dosta smanjeno u proteklih 6-7 godina. Što je takođe u nekoj meri i posledica raskola i narušenih međuljudskih odnosa.

Za zainteresovanost dece, najviše su bar po meni odgovorni roditelji. Sećam se našeg vremena, kada su roditelji pored svega decu svake nedelje neprestano dovodili u klubove. Sada to nije slučaj. Zainteresovati decu u današnje vreme je postalo izuzetno izazovno obzirom da im se u svakodnevnom životu (što je dobro) mnogo toga pruža (sportovi, putovanja, muzičke škole, jezičke škole itd) pa se zapravo sve svodi na upornost roditelja da uputi dete u zajednicu. Na kraju svega, klubovi služe prevashodno da se deca povežu, druže i osete pripadnost i da uz put steknu i osnovno obrazovanje o svom poreklu i judaizmu.

S druge strane današnja omladina koja ima želju za aktivizmom očekuje neku vrstu nadoknade. Nekada je bilo dovoljno da se dobije “nagradno“ putovanje od 3-4 dana na neki seminar… sada to nije slučaj. Na žalost ovakvo razmišljanje omladine je posledica vremena u kojem svi živimo i odnosa nas starijih prema životu i vrednostima.  

Član ste investicione komisije. Šta zapravo radi investiciona komisija? Koji su to glavni infrastrukturni projekti koji se trenutno rade u JOB?

Komisija za investicije i održavanje je sačinjena da bi se sprovela procedura kako postupati i održavati mnogobrojnu imovinu koja je JOB stekla putem zakona o restituciji.

Broj objekata koji je pod odgovornosti JOB-a je izuzetan i broji oko 160 raznih objekata. Dobar deo imovine je zapravo prepušten na održavanje korisnicima tih objekata koji ih iznajmljuju i time je „rešen“ veći broj objekata. Međutim, imamo i dosta nasleđene imovine u devastiranom stanju,neupotrebljive, kao i zatečeno stanje imovine JOB koja nije na žalost adekvatno održavana dugi niz decenija (zgrada opštine, zgrada sinagoge, zgrada JKC-a i groblja). Upravo su takvi objekti prvi fokus naše komisije.

Ono sa čime se suočavamo je nagli porast cena od 2020. godine, koji i dalje traje, pa je sa finansijskog aspekta sve postalo mnogo skuplje. Svako ko je u nekoj vrsti građevine znaće da je rekonstrukciju i adaptaciju teže izvesti nego raditi nešto od početka. Pored toga nedostatak volontera i profesinalaca u okviru naše zajednice koji bi bili posvećeni tome je sveden na minimum od svega nas troje koji smo u komisiji.

Bez obzira na sve izazove, odlučno smo krenuli i prionuli da se bavimo navedenim. Prioritet je stavljen na zgradu JOB-a i sinagogu. Kao početak svega, bilo je neophodno da se izradi pravilnik o radu, da bi znali kako i šta da radimo. Pravilnik je sačinjen koji nam pomaže, a nadam se da će pomoći i narednim komisijama.

Do sada, u protekle 2 godine, završena je kompletna rekonstrukcija 3. sprata u zgradi JOB-a ( bivše prostorije SJOS-a, koje su ostale prazne i neupotrebljive), hodnik sa izmenom svih glavnih elektro kablova do svih etaža, sanacija i opravka lifta i lift kućice. Adaptirana je soba za obezbeđenje u zgradi sinagoge, soba za obezbeđenje u zgradi JOB-a, urađena je prva faza izolacije podstanice u sinagogi, u saradnji sa komisijom Hevra Kadiš i austrisjkim fondom rekonstruisan je spomenik žrtvama u Kladovu na sefardskom groblju….

Šta je u budućnosti u planu, koji projekti misliš da su našim članovima od najvećeg značaja?

Ono što sledi u narednom periodu je adaptacija 2. sprata u zgradi JOB-a i sanacija sa adaptacijom zgrade sinagoge (hodnici, struja, suteren i prizemlje, zaustavljanje vlage, dvorište) i investiciono ulaganja u zgradu JKC-a (podovi, toaleti, klimatizacija itd). Sve ovo su planovi za narednih nekoliko godina, pa koristim i ovu priliku da našim članovima koji imaju želju, vreme i znanje kažem nam se jave radi pomoći oko svih narednih i tekućih projekata. Uz sve planove, komisija se u saradnji sa kancelarijom bavi i tekućim održavanjem i hitnim intervencijama.

Danas razgovaramo skoro tri godine od poslednjih izbora za Veće i Rukovodstvo JOB. Kako bi ti ocenio rad ove uprave I Veća? Šta misliš da su najveći zadaci koji su do sad obavljeni, a koji izazovi treba da budu savladani u narednih godinu dana?

Iako sam uvek samokritičan, ovom prilikom bih da pohvalim sve članove rukovodstva JOB, članove Veća, zaposlene u JOB, sve članove iz ostatka našeg tima koji nije možda svima vidljiv ali je sveprisutan u radu JOB-a, kao i pojedincima koji svojim ličnim zalaganjem pomažu u radu.

Kada smo se udružili da izađemo na izbore, mislim da niko od nas nije bio svestan razmere posla i problema sa kojima se suočavamo. Definitivno je vreme iza nas ostavilo mnogo nerešenih stvari. Drago mi je da smo svi odlučili da idemo dalje i korak po korak rešavamo izazove koji su ispred nas.

Možda je najveći uspeh što smo uveli niz pravilnika koji su bili zastareli ili nisu ni postojali. Trudili smo se i nadam se da smo uspeli da sve što je bilo kvalitetno u radu prethodnih uprava zadržimo i eventualno nadogradimo. Uveli smo društvene mreže u način komunikacije sa našim članstvom, izbistrili smo listu članova sa novim i osveženim podacima, omladinski klub se izdigao sa kvalitetnim radom, društvene aktivnosti za naše članstvo su neprekidne i bezmalo svakodnevne, radimo na vraćanju kuhinje u ruke JOB-a (čeka se zvanični odgovor Claims fondacije), dosta je urađeno u pogledu adekvatne fizičko-tehničke bezbednosti članstva i objekata, uveden je red u finansije i praćenje rashoda, socijalna služba radi besprekorno uz povećani obim posla tj. korisnika.

U narednom dugoročnom periodu očekujem da na kvalitetan način zažive klubovi za decu svih uzrasta, da otpočne sa radom klub za srednje generacije i da u potpunosti renoviramo zgradu JOB-a, sredimo groblje, zgradu Sinagoge i naravno nastavimo sa svim dosadašnjim aktivnostima u pogledu društveno-kulturnog rada naše zajednice.

Krajem juna smo imali veliki porodični seminar za sve ex Yu opštine na Tari. Kakvi su utisci o održanom seminaru i kakva je budućnost tog godišnjeg događaja u godinama koje dolaze?

Osluškujući utiske učesnika na prethodnim seminarima, odlučili smo da ove godine promenimo lokaciju. Kladovo je ostalo svima nama u srcu kao tradicija, ali vreme je za promene i treba ih primenjivati ukoliko su to promene na bolje.

Godišnji seminar u organizaciji JOB-a i u saradnji sa JDC je nešto što ćemo svakako nastaviti. Lokacija i način organizacije kao i sam program je nešto što će biti promenljiva kategorija i nadam se uvek na bolje.

Moj utisak je da ljudi žele da imaju ovu vrstu susreta kako bi se videli sa svojim prijateljima pre svega iz svih krajeva ex-yu opština. Posebno nam je drago da smo imali i predstavnike iz Crne Gore i Hrvatske koji su nam nedostajali. Svakako im se nadamo u još većem broju sledeće godine.

Nekoliko reči našim čitaocima za kraj?

Čini mi se da sam rekao sve što sam želeo. Za kraj bih zamolio naše članove da budu slobodni i obrate nam se za sve što misle da mogu da doprinesu u poboljšanju našeg rada, jer je naš mandat da probamo da maksimalno poboljšamo funkcionisanje opštine za sve.