U poslednjih par meseci, jedan deo članstva je imao pitanja oko dešavanja u JOB, upućenih kancelariji ili u neposrednim razgovorima. Izdvojili smo ona koja su se najčešće ponavljala i zamolili predsednika JOB, Arona Fuksa, da na ta pitanja odgovori našem članstvu.
Uskoro se navršava dve godine od kako ste Vi i Tim Restart ostvarili uspeh na izborima u opštini i preuzeli upravljanje JOB. Kako biste ocenili prvu polovinu Vašeg mandata?
Pre svega bih hteo da se zahvalim celokupnom članstvu na poverenju koje nam je dato. To je izuzetna čast ali i velika odgovornost za sve nas. Takođe dugujem ogromnu zahvalnost svim dobrim ljudima iz tima Restart, koji su svojim zalaganjem i energijom omogućili da dođemo u priliku da stabilizujemo opštinu. Da nema takvog tima, ne bi bilo toliko pomaka u dobrom smeru, i mislim da ti ljudi zaslužuju veliku pohvalu. Pre svega moju.
Nakon dve godine mandata, možemo reći da smo blizu postavljanja opštine na funkcionalni nivo, kako bismo ispunili ciljeve koje smo obećali. Pored nasleđenih problema, koji su posledica neodgovornog ponašanja nekih od prethodnih rukovodstava, kroz rad smo shvatili da sistem rada u JOB ne postoji na zadovoljavajućem nivou. Do sada je sve bilo zasnovano na zalaganju pojedinaca. Naš cilj je bio da sledeće uprave nemaju taj problem, pa smo prvo počeli sa stvaranjem sistema. Sistem je doprineo da se ne ponavljaju različite afere iz vremena prethodnih uprava. Stvaranjem sistema smo otvorili mogućnost za projekte od suštinskog značaja za JOB.
Da li možete da navedete neki primer sistematizacije?
Doneli smo pravilnike za rad za svaku komisiju i svako telo u okviru JOB, da postoje jasne i precizne procedure. Finansijski izveštaj je do sada bio pravljen po slobodnom nahođenju, pa su ti izveštaji iz godine u godinu izgledali različito. Sada imamo propisanu standardizaciju i pravljenje bilo kakvih analiza i poređenja iz jedne godine u odnosu na drugu će biti mnogo lakše. Ili na primer, u okviru budžeta je opredeljenje sredstava za raličite sekcije i aktivnosti bazirano na analizi prethodnog perioda, što se do sada nije radilo na taj način.
Šta biste izdvojli kao najveća dostignuća za ovo vreme, šta su bili najveći izazovi u funkcionisanju JOB?
Pored pomenutog stvaranja sistema za funkcionisanje JOB, počeli smo sa obnavljanjem i renoviranjem imovine u vlasništvu JOB, na kojoj je vrlo malo rađeno od kada je napravljena, u prvoj polovini 20. veka. Započeto je renoviranje III sprata u zgradi JOB, stepeništa i lifta. Za taj opsežan poduhvat, pravljene su i poštovane procedure, kako se ne bi dovodio u pitanje veliki izdatak iz budžeta JOB. U taj proces mogu svi imati uvida.
Što se tiče aktivnosti, pored redovnih, trudili smo se da obnovimo velike događaje, koji su okupljali dosta članova. Proslave bitnih praznika, jubileja i važnih datuma su uvek bile prilike za okupljanje članstva i međusobno druženje i povezivanje, i to nam je bilo izuzetno važno da se nastavi neometano.
Unapredili smo rad socijalne službe, kroz jasne procedure, kako bi pomogli najugroženijim članovima, a i više im se obezbeđuje kroz socijalna davanja nego ranije. Organizovali smo dodatne edukacije i obuke za pripadnike obezbeđenja u zajednici i otvorili smo razgovore sa JDC organizacijom oko sveobuhvatnog programa maksimizacije funkcionisanja kancelarije i službi JOB.
Finansijski smo dodatno stabilizovali opštinu, kroz strože praćenje i pridržavanje budžeta. Nastojimo da napravimo održivi razvoj JOB, kroz razumno finansiranje.
Na izborima ste u svom programu obećali korenite promene ali i nastavak do tada izgubljenog kontinuiteta funkcionisanja zajednice u Beogradu. Kako danas ocenjujete dosadašnji uspeh po pitanju datih obećanja?
Naša osnovna misija je bila da stanemo na kraj podelama koje su pretile da ugroze zajednicu kao celinu. Mislim da smo u tome u dobroj meri uspeli i uveren sam da posvećen rad i dobronamerno zalaganje moraju da daju takav rezultati. Što se ostalih obećanja tiče, verujem da smo na dobrom putu da ih ostvarimo. Nažalost, nijedna uprava nije počela sa čistom situacijom. Mi smo imali sreću da je prethodna donekle stabilizovala finansijsku poziciju. To nije samo po sebi dovoljno. Nepostojanje procedura nam je oduzelo više vremena nego što smo očekivali, a paralelno smo imali redovne aktivnosti unutar opštine, koje se nisu zapostavile.
Smatram da smo svojim ponašanjem i odnosom, za početak vratili ugled i reputaciju JOB na nivo da dolazak i komunikacija u JOB nisu neugodni, već prijatni. Drugo, započeli smo ambiciozne projekte i na putu smo da ih ostvarimo. Treće, postali smo poželjan partner za saradnju sa drugim organizacijama (JDC, BBYO, Moishe House, The Pillar Foundation).
Kakvi su dalji planovi vezani za funkcionisanje zajednice? Šta biste Vi istakli kao najvažnije projekte u planu trenutno?
Pre nego što krenemo sa razvojem JOB, bitno je da završimo sa obnovom, kako celokupnog nasleđa, tako i svih aktivnosti. Infrastruktura nam je prilično zapuštena i dugo čeka na obnovu. Trenutno radimo na sanaciji i renoviranju zgrade JOB, što je veliki zahvat, a spremamo i obnovu sinagoge, kako bi na 100 godina od postavljanja kamena temeljca, bila u što boljem izdanju.
Što se tiče aktivnosti, želimo da napravimo, pored Kladova, još jedno okupljanje za sve naše sunarodnike iz zemlje i regiona. Postoji i mogućnost da se porodični seminar u Kladovu preseli na neku novu lokaciju.
Dečiji dnevni centar (vrtić) je takođe projekat koji želimo da pokrenemo, nastojimo na tome, ali trenutno postoje izazovi koji moraju da se reše, kako bi realizovali taj cilj. Pre svega infratstukturne i birokratske prirode.
Što se tiče upravljanja imovinom, još uvek se nije završio proces restitucije. Imamo dosta nerešenih predmeta. Od onih u čijem smo posedu, veliki deo je izdat. Na prethodnoj skupštini smo dobili saglasnost za prodaju nekretnina koje su neupotrebljive, poput ostava i šupa, koje su samo stvarale poreski trošak a nisu generisale prihod. Do sada smo uspeli da prodamo jednu takvu nekretninu, po pravilniku koji smo napravili za tu vrstu postupka, i to po ceni iznad tržišne.
Stiče se utisak da dešavanja u Savezu nisu baš detaljno poznata većini naših članova. Uz to se pojavljuju razne neproverene informacije i verzije događaja koje se prepričavaju među ljudima. Da li možete malo da nam objasnite šta se zapravo dešava u Savezu i šta je strategija Vašeg tima po pitanju funkcionisanja Saveza?
SJOS već neko vreme funkcioniše u otežanim okolnostima. Kompleksnost se ogleda u situaciji, koja je trenutno na sudu, a čiji rasplet neće imati efekat na promenu postojećeg stanja. Konkretno, mandat bivšeg predsednika, g. Sabadoša, istekao je marta 2021. godine. Tokom trajanja njegovog mandata, jula 2018. desila se sporna skupština na kojoj je izabran g.Igor Ginzberg, koji je podneo zahtev za upis i od kojeg do danas ne odustaje.
G. Sabadoš je u ime SJOS, a i kao fizičko lice, tužbom osporio pomenutu skupštinu, te je time sprečio eventualni upis g. Ginzberga. Taj sudski spor nije rešen do danas, 5 godina nakon započinjanja. Otpočeo je pre 5 godina, a dosad su ročišta odlagana zbog promena postupajućih sudija, kao i zbog otkazanih punomoćja advokatima ili od strane advokata. Konkretno, advokat Radovanović, koji je zastupao JO Zemun i JO Kikindu, otkazao je punomoćje na pretposlednjem ročištu Jevrejskoj opštini Kikinda. Potom je neposredno pred poslednje ročište g. Sabadoš, otkazao punomoćje svom pravnom zastupniku advokatu Slobodanu Kremenjaku, zbog čega je ročište ponovo, krajem avgusta 2023., odloženo. Meni deluje da se taj proces odugovlači, a to nikako nije u interesu cele zajednice.
U julu 2022. godine, održana je izborna skupština SJOS. Za predsednika je izabran g. Aleksandar Albahari, odlukom većine delegata, a nisu prisustvovali predstavnici JO Zemun i Priština. Drugih kandidata za predsednika nije bilo. Tada je, takođe većinom glasova delegata, izabran Izvršni odbor Saveza i Nadzorni odbor Saveza. U svom izjašnjenju Ministarstvu pravde, u svojstvu dotadašnjeg predsednika, g. Sabadoš je osporio Skupštinu na kojoj je izabran g. Albahari i organi saveza.
Pravdajući se nerešenim sudskim sporom, Ministarstvo pravde, odbija da upiše novoizabranog predsednika Saveza, iako je to volja većine delegata naše zajednice. Netačna je tvrdnja da postoji službena beleška o sastanku na kom smo prisustvovali g. Nojman i ja i na kome nam je rečeno da upisa neće biti. Istina jeste da se sastanak u Ministarstvu pravde desio i da nam je rečeno da će Ministarstvo postupati po dostavljenom materijalu.
Od trenutka izbora do danas, g. Albahari ima velikih problema sa pojedincima koji su zaposleni u SJOS, konkretnije gđom Danon, sekretarom SJOS, ali i drugim zaposlenima koji su zapošljavani bez znanja IO SJOS u mandatu g. Sabadoša.
Trenutno, gđa Danon odbija da potpiše zahteve za povlačenje sredstava (virmane) po osnovu zakona (950.000 EUR), a ovlašćena je od g. Sabadoša da to čini. Taj postupak pravda činjenicom da je na svom računaru pronašla neželjeni program, koji ima uvid u rad na njenom računaru, za šta je podnela krivičnu prijavu u odsustvu predsednika Saveza g. Albaharija. U razvoju događaja, gđa Danon optužuje g. Albaharija za nečinjenje iako je podnošenjem krivične prijave napravljen korak dalje.
Problem sa računarima, s druge strane, nije povezan sa potpisivanjem zahteva za sredstva iz budžeta RS, čime se ugrožava rad SJOS i svih jevrejskih opština u Srbiji. Drugim rečima, svojim nečinjenjem ona drži zajednicu u blokadi. G. Sabadoš, predsednik JO Subotica, a trenutno još uvek ovlašćeni zastupnik SJOS, odbija da imenuje drugo lice, koje bi moglo da potpiše potraživanje sredstava od države.
Zanimljivo je da se taj proces dešava u isto vreme, kad su počeli da stižu novi anonimni dopisi, koji su u celosti netačni. Interesantan detalj je i da je na poslednji, odložen sastanak IO SJOS, došao i predsednik JO Zemun, g. Fogel, koji se nije pojavljivao dugo vremena usled suspenzije. Hrabri činjenica da i g. Sabadoš, kao izabrani predsednik JO Subotica, i g. Fogel, predsednik JO Zemun, priznaju legitimitet g. Albaharija kao predsednika SJOS i izabrani Izvršni odbor, što se može zaključiti pošto na zakazane sednice IO dolaze. To je pomak u rešavanju problema SJOS.
Kakva je situacija sa radom sekcija, pre svega ženske sekcije i Omladine JOB?
Pohvalio bih rad Maje Slater, koja se potrudila da poboljša rad Ženske sekcije. Odvojena su sredstva, koja su značajno doprinela funkcionisanju i redovnim aktivnostima.
Omladinski klub je imao puno izazova u funkcionisanju, jer su ružna dešavanja svih ovih godina uticala na interesovanje omladine. Filip Belevski je ostvario odličan rezultat i postigao zavidan nivo aktivnosti za omladinu. Rezultat toga je uzlazni trend u interesovanju mlađih ljudi za zajednicu. Omladina je uspostavila odnose sa međunarodnim organizacijama, što utiče na interesovanje naših mlađih članova. Moishe house i BBYO su organizovali u Beogradu seminare sa učesnicima iz celog sveta u saradnji sa JOB, što je izuzetna stvar za opštinu ove veličine.
Koliko se radi na zajedničkim programima i događajima (generalno povezivanjem) sa ostalim zajednicama na prostoru bivše SFRJ?
Nas na ovim prostorima nema puno, a znamo se od malena. Podrazumeva se da moramo imati blizak odnos. JOB je slao predstavnike na sva dešavanje širom bivše države. Nedavno nam je ukazana velika počast kada sam bio pozvan na otvaranje izložbe o Holokaustu u Ljubljani. Tom prilikom sam učestvovao u razgovoru sa predsednicom Slovenije gđom Pirs Musar, kojoj je bilo veoma značajno što postoji saradnja među jevrejskim zajednicama u regiji. Takođe smo prisustvovali na skoro svim komemoracijama na prostoru bivše SFRJ. Uskoro će biti organizovana izložba o Isaku Samokovliji, u saradnji sa JO Sarajevo. Istakao bih i značaj gore pomenutog porodičnog seminara za sve zajednice bivše SFRJ.
Uskoro nas očekuje redovna godišnja Skupština JOB. Da li imate neke najave o potencijalnim temama i pitanjima o kojima Skupština treba da odlučuje?
Svakako će tema biti usvajanje godišnjih izveštaja i budžeta, što su sastavni delovi godišnje skupštine. Takođe smo imali nekoliko zahteva vezanih za nekretnine, za koje čekamo definitivne predloge, kako bismo ih uvrstili u predloženi dnevni red skupštine. Biće i tekućih pitanja o kojima ćemo razgovarati na skupštini.
Kakvu poruku biste uputili našem članstvu povodom Roš Hašana?
Pored zdravlja i sreće, želeo bih da članovi dođu u još većem broju u JOB. Mi ćemo nastaviti da se trudimo da svako dešavanje bude bolje od prethodnog, i znamo da je i članstvo to prepoznalo. Trudimo se da omogućimo svima da uživaju u događajima u JOB, i sigurni smo da će uzlazni trend interesovanja i zadovoljstva funkcionisanjem JOB biti još veći.
