U četvrtak 9. avgusta u Jevrejskom kulturnom centru održana je komemoracija posvećena našem članu, piscu i prevodiocu, velikanu srpske književnosti Davidu Albahariju. Porodica, mnogobrojni prijatelji, saradnici i poštovaoci njegovog dela ispratili su Davida Albaharija, pisca čija su dela prevedena na dvadeset i jedan jezik i prevodioca koji je preveo veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca kao što su: Sol Belou, Vladimir Nabokov, Margaret Etvud, Isak Baševis Singer i Tomas Pinčon. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.

Natan Albahari je podelio sa publikom sećanje na svog oca, koji je kako Natan kaže bio posvećen pisanju ali je pre svega bio tata koji je bio velika podrška njemu i njegovoj sestri, posvećen porodici i životu. Natan Albahari je rekao da je njegov otac dugo bio teško bolestan, ali da niko nije očekivao „da je kraj iza ćoška, pa ni on sam".

-David je tog dana planirao susret sa prijateljima i porodični ručak, a svakodnevno je radio na novom romanu, pratio je poslednja dešavanja u fudbalu i slušao muziku. Ništa nije moglo da nas spremi za nedelju i brzinu njegovog odlaska. Bili smo u šoku, u neverovatnom bolu. Stvorila se nezamisliva praznina- rekao je Natan.

Beki Albahari je dodala da će se uvek diviti njegovoj životnoj upornosti, kao i da će njen otac „živeti kroz svoje reč i naše sećanje na njega“. Potom je izgovorila pesmu koju je posvetila ocu, prožetu srpskim i engleskim rečima, Moj tata (My Dad).

Hor „Horkestar“ otpevao je Davidov pečat, sa kojom su često nastupali sa Albaharijem na mnogobrojnim promocijama u gradovima širom Srbije.

O Davidovom životu, radu i njegovom stvaralaštvu govorili su Dragan Babić, kritičar, Bojan Savić Ostojić, pesnik i prevodilac, Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar, Predrag Marković, istoričar, i Mirjana Ognjanović, književnica i prevodilac.

Kritičar Dragan Babić kazao je da je kritika u slučaju Albaharija bila živa, sadržajna i često i vrlo pozitivna, dodavši da Albahari nije doživeo svoja sabrana dela, koja bi trebalo objaviti i da očekuje istorijsku revalorizaciju Albaharijevog dela u kritici i književnoj praksi.

O značaju njegovog dela je govorio i prevodilac Bojan Savić Ostojić a potom i Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar.

Marko Šelić Marčelo je istakao da je Albahari „imao vedrinu dečaka i jednu od nesumnjivih dobrota koje se nose na licu", kao i da je bio „kolosalni arhitekta reči“ i „potpuni rokenrol".

- Ne bih verovao kao mlađi, a sada sam potpuno uveren, kolosalni arhitekta reči je toliko sumnjao u jezik - rekao je on.

Šelić je istakao da je Albahari želeo da on i Svetislav Basara govore kada bude umro.

- Baš si nam smestio. Kralj je bio ljubav, kralj je umro. Putuj mirno prijatelju moj - pozdravio se Šelić.

Svetislav Barasa je poslao priču "koja će se pročitati samo danas i samo ovde" kako je naveo Nikola Petaković izdavač, i koju će u pisanom obliku dobiti samo njegova porodica.

-David bi voleo smeh danas. Bio je dečak. Ko god je video Davidove oči pre 70 godina i pre nekoliko dana, znaju o čemu govorim- rekao je dugogodišnji izdavač Albaharijevih knjiga Predrag Marković. Prema njegovim rečima, Albahari je bio svetski pisac, predvodnik čitave generacije.

Spisateljica Mirjana Ognjanović prisetila se detinjstva sa Albaharijem, koji je bio njen „zaštitnik, najbollji drug i u mnogim stvarima istomišljenik", a tu su „veštinu odanosti i privrženosti, poput nekog tajnog obreda, upražnjavali godinama kroz razne faze života". Prema njenim rečima, apsolutni sluh je bio tajna muzikalnosti Albaharijevih rečenica.

David Albahari je preminuo 30. jula, a sahranjen je na Jevrejskom groblju 4. avgusta.

Foto: Tag Media

Video: Tag Media