Danas (2. oktobar), po zalasku sunca počinje praznik Sukot.
Sukot je hodočasni praznik, svetkovina koja počinje uoči petnaestog dana meseca Tišrija (oktobar) i traje devet dana. Prva dva i poslednja dva dana su puni praznici, a dani između polupraznici. Sedmi dan se zove Ošana Raba, osmi Šemini aceret, a deveti Simhat Tora.
Suka (senica, koliba), po čemu je praznik nazvan, simbolizuje četrdeset godinja lutanja Jevreja pustinjom kada su živeli u kolibama koje su pravili od prirodnog materijala.
Sukot je radostan praznik i njegovo drugo ime je Z’man simhatenu, što na hebrejskom jeziku znači „doba naše radosti“.
Uoči praznika u dvorištu kuće ili sinagoge pravi se suka – koliba od pruća, grančica i lišća koja se ukrašava prvim jesenjim plodovima gde se tokom trajanja praznika obeduje a po lepom vremenu i spava u takvoj kolibi.
Običaj je da se za vreme praznika u Hramu vrše obredi sa četiri biljke, to su: etrog (vrsta citrusa), lulav (listovi palme), adas (grančice mirte) i arava (grančice vrbe). Ove biljke su se koristile za ukrašavanje Suka a kroz istoriju je ovaj običaj se tumačio na različite načine. Po jednom tumačenju, četiri vrste simbolizuju različitost ali ujedno ukazuju da su međusobno razumevanje i zajedništvo važni da bi se omogućilo stvaranje srećnijeg društva.
Sukot se praznuje u jesen. U staroj jevrejskoj državi, gde se većina stanovnika bavila zemljoradnjom, praznovanje je počinjalo posle završene žetve i berbe voća.
Simhat Tora je praznik koji se praznuje poslednjeg dana Sukota. Njime se obeležava završetak godišnjeg ciklusa čitanja Tore, nakon čega počinje da se čita od početka sledećih godinu dana.
Danas (2. oktobar), po zalasku sunca počinje praznik Sukot.
Sukot je hodočasni praznik, svetkovina koja počinje uoči petnaestog dana meseca Tišrija (oktobar) i traje devet dana. Prva dva i poslednja dva dana su puni praznici, a dani između polupraznici. Sedmi dan se zove Ošana Raba, osmi Šemini aceret, a deveti Simhat Tora.
Suka (senica, koliba), po čemu je praznik nazvan, simbolizuje četrdeset godinja lutanja Jevreja pustinjom kada su živeli u kolibama koje su pravili od prirodnog materijala.
Sukot je radostan praznik i njegovo drugo ime je Z’man simhatenu, što na hebrejskom jeziku znači „doba naše radosti“.
Uoči praznika u dvorištu kuće ili sinagoge pravi se suka – koliba od pruća, grančica i lišća koja se ukrašava prvim jesenjim plodovima gde se tokom trajanja praznika obeduje a po lepom vremenu i spava u takvoj kolibi.
Običaj je da se za vreme praznika u Hramu vrše obredi sa četiri biljke, to su: etrog (vrsta citrusa), lulav (listovi palme), adas (grančice mirte) i arava (grančice vrbe). Ove biljke su se koristile za ukrašavanje Suka a kroz istoriju je ovaj običaj se tumačio na različite načine. Po jednom tumačenju, četiri vrste simbolizuju različitost ali ujedno ukazuju da su međusobno razumevanje i zajedništvo važni da bi se omogućilo stvaranje srećnijeg društva.
Sukot se praznuje u jesen. U staroj jevrejskoj državi, gde se većina stanovnika bavila zemljoradnjom, praznovanje je počinjalo posle završene žetve i berbe voća.
Simhat Tora je praznik koji se praznuje poslednjeg dana Sukota. Njime se obeležava završetak godišnjeg ciklusa čitanja Tore, nakon čega počinje da se čita od početka sledećih godinu dana.
