Kroz objektiv istorije: Purim- pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata- Jad Vašem foto arhiva

0
402
Foto arhiv Jad Vašem 3380/469

Purim je tradicionalno jedan od najveselijih jevrejskih praznika . Obeležava se u znak sećanja na vreme kada je jevrejski narod koji je živeo u Persiji spašen od istrebljenja. Jedna od centralnih zapovesti koja se odnosi na Purim je čitanje knjige Ester poznate pod nazivom Megila, što znači svitak.

Purim se slavi organizovanjem proslava, izvođenjem predstava i parodija.

Fotografije iz foto arhive Jad Vašem svetskog centra za sećanje na Holokaust, predstavljaju neke od načina na koji se Purim obeležavao  širom Evrope, pre Holokausta, tokom godina Holokausta, i u kampovima raseljenih osoba i dečijim domovima posle rata.

Foto arhiv Jad Vašem

Purim – grupa školske dece u Benđinu u Poljskoj 1937. Nakon Prvog svetskog rata, Jevreji su se isticali u industrijalizaciji Benđina, kao i u vođenju 672 manjih radionica i fabrika. Škole i sindikate osnovala je partija Poalei Zion. Mizračijeva stranka i Agudat Izrael otvorili su i škole. Cionistička aktivnost je bila obimna. Benđin je postao uporište cionista, i mnoge vodeće ličnosti svetskog cionističkog pokreta posetile su ga tokom 1930. Nemci su 5. septembra 1939. ušli u Benđin.

Foto arhiv Jad Vašem 3595/2

Purimsko slavlje koje je pokret Beitar održao u Vlodzimierzu u Poljskoj 1937. Godine 1931. jevrejska zajednica u Vlodzimierzu brojala je 10.665 Jevreja. Jevreji su se bavili lakom industrijom,  takođe su se bavili stočarstvom, uzgajanjem žitarica i trgovinom na malo. Nakon što su Nemci okupirali Vlodzimierz 1941. godine, dogodio se niz periodičnih pogubljenja. Jevreji su zatvoreni u geto u maju 1942. Do decembra 1943, geto je likvidiran.

Foto arhiv Jad Vašem, 4701/154

Predstava Purim održana u jašivi (Talmud centar) u Paksu, Mađarska 1934. Jevrejska štamparija koja je radila u Paksu između 1884-1921 objavila je 183 rabinskih dela. Anti-jevrejski zakoni su prethodili dolasku Nemaca u proleće 1944. U maju je uspostavljen geto u kome je zatvoreno 1.000 Jevreja.

Foto arhiv Jad Vašem, 335

Purim predstava- održana u vrtiću u Rokiškišu, Litvanija 2. marta 1938. Jevrejsko stanovništvo u Rokiškišu je 1939. godine brojalo 3.500 članova. Većina Jevreja su bili Hasidim. Između 15. i 25. avgusta, svi Jevreji u Rokiškišu su streljani i bačeni u jame izvan grada.

Foto arhiv Jad Vašem,53CO8

Predstava Purim održana u getu u Vielopoleu, Poljska 1942. Jevrejska zajednica u Vielopoleu bila je siromašna i brojala je oko 500 članova. Nemci su 26. juna 1942. proterali celu zajednicu u Ropczice, a potom u logor smrti Belzec.

Foto arhiv Jad Vašem, 5353/186

Deca tokom proslave Purima u gradu Veliczka u Poljskoj 1942. Njihova zabrinuta lica i uplašen pogled u njihovim očima, odražavaju stvarnost u kojoj su živeli. Dolaskom Nemaca 1939. mnogi muškarci su pobegli iz grada. Većina muškaraca je ubijena kada su Nemci stigli. Vieliczka je postala jedini grad gde su u Judenratu bile samo žene. Žene su takođe obavljale prisilni rad dok se muškarci nisu vratili. 26. avgusta 1942. dogodila se velika akcija tokom koje je ubijeno mnogo Jevreja, dok je većina poslata u logor smrti Belzec.

Foto arhiv Jad Vašem 4062/194

Deca tokom proslave Purima u getu u Lođu. Nemci su okupirali Lođ 8. septembra 1939. Brutalni progoni Jevreja počeli su odmah po okupaciji grada. Od januara do maja 1942. godine 55.000 Jevreja poslato je u smrt u logor Helmno. Od septembra 1942. do maja 1944. nije bilo deportacija. Nakon maja, obnovljene su deportacije u Hemlon. Početkom avgusta nacisti su preusmerili deportacije u Aušvic. Do 30. avgusta 1944. oko 70.000 Jevreja iz Lođa poslato je u Aušvic. Uoči Drugog svetskog rata u Lođu je bilo 223.000 Jevreja. Po završetku rata, više od 7.000 Jevreja iz Lođskog  geta nije preživelo logore.

Foto arhiv Jad Vašem 4995/38

Proslava Purima u Otvocku, Poljska 1948. Među šest miliona Jevreja koji su poginuli tokom Holokausta, milion i po bili su deca, većina mlađih od 15 godina. Posle rata, stotine hiljada preživelih, uključujući hiljade siročadi i dece, izašli su iz ruševina Evrope i tražili način da ponovo uspostave svoj život. Saveznici su osnovali kampove za raseljene osobe u Nemačkoj, Austriji i Italiji. Briga za dobrobit dece ogledala se u osnivanju sirotišta, takođe je uspostavljen sistemom pretrage članova porodice i obrazovni sistemi. Mnoga deca koja su ostala nezbrinuta na kraju su dovedena u Palestinu.

Foto arhiv Jad Vašem 3380/469

„Kibbutz Arlorzorov“ u kampu raseljenih osoba tokom Purima u Marina di Leuca, Italija. Jevrejski kampovi za raseljena lica pripremali su se za preseljenje u Palestinu. Kibuci su često bili centri kulturnog života u kampovima. Kibuc je postao glavni instrument pripreme mladih za imigraciju u Palestinu. Početkom 1947, više od 16.000 članova živelo je u 276 Kibuca širom Evrope.

SHARE
Previous articlePurim 2020
Next articlePesah 5780

LEAVE A REPLY