Promocija romana Peđe Ristića „Srećan čovek“ & „Kovš“

0
135

Multimedijalna promocija romana Srećan čovek i Kovš, autora Peđe Ristića, održaće se u subotu 21. decembra, u 17.30 u Jevrejskom kulturnom centru, Jevrejska 16.

O romanima će govoriti Dejan Ristić, istoričar i Marina Đenadić, urednik.

Odlomke čitaju Rada Đuričin i autor, koji će i potpisivati svoje knjige.

Srećan čovek (Čigoja, 2017) je romansirana biografija koja prati život Jevrejina Alfreda od detinjstva u Bitolju, preko studentskog života u predratnom Beogradu, patnji u nemačkim logorima za oficire, progona od strane partije u posle-ratnoj Jugoslaviji, neuspelog naseljavanja u Izarael i konačnog nalaženja doma i ličnog ostvarenja u Beču.

Knjiga daje živopisnu panoramu 20. veka, ispričanu sa mnogo evokativnnih detalja o likovima i mestima pri čemu se ne primećuju granice između stvarnog i fiktivnog. Autentične fotografije uklopljenje u tekst doprinose utisku realnosti. Teške teme kao što su ratna stradanja, siromaštvo, verske nedoumice, propadanje braka i razočarenje decom su ispričane sa mnogo emocija ali i humora. Untrašnji život glavnog lika i njegova borba da vodi uspešan, moralan i srećan život su ogoljeni do najdubljih refleksija. Alfred uspeva da snagom svoga intelekta strgne lance koji ga sputavaju i iznova procveta, da bi na kraju svog dugog puta spoznao da je imao sadržajan i dostojanstven život, kao srećan čovek. Kao takav može da bude uzor svima koji pokušavaju da žive srećne i ispunjene živote.

(Iz recenzije Ž. Čigoje)

U pripremi su engleski i nemački prevodi romana a na raspolaganju je i audio knjiga koju čita Rada Đuričin.

 

Kovš (KRB 2019) Novi roman Peđe Ristića predstavlja slavan povratak tradicionalnom žanru istorijskog romana u kome će uživati i čitalačka publika i kritika. Hronotop upotpunjuje vredan antikvitet iz vremena sutona Carske Rusije – glamurozna srebrna činija – kovš koja putuje Evropom tokom XX veka – ilustrujući naš slovenski fatalizam, sklon ekstremima, megalomaniji i krajnostima, ali protkan emocijama i toplinom. U ime sto godina ruske emigracije ovaj roman i vredna umetnina koja je i lik ovog dela podsećaju da su vrednost i cena promenljive kategorije.

Veoma inovativan i kompleksan, istorijski roman u kome je ispripovedana saga niške familije Aksentijević, isprepletena sa dramatičnom životnom pričom Rusa Nikite, izbeglice. Glavni lik romana je, međutim, vredan umetnički antikvitet ‒ kovš.

Radnja počinje u Carskoj Rusiji, u sâm suton carske dinastije, kada uvaženi draguljar Faberže pravi ovu monumentalnu činiju za elitni carski puk. Tokom XX veka, premeštan po evropskom kontinentu, kovš menja vrednost i namenu. Krajem veka pronalazi ga Momir, Beograđanin koji se odselio u Beč u potrazi za boljim životom. Ova saga je i putopis koji traje sto godina, koliko je ova glamurozna činija učestvovala u različitim fenomenima i kontradiktornostima. Predstavlja i hroniku čiji je tok isprepletan i ispresecan, ilustrujući paradokse veka iza nas, u kome su se na neprirodne i grube načine mešali aristokratija i puk, visoka umetnost i kič i prizemno ponašanje. Na kraju, putopis i put kovša se završavaju, krug se zatvara. Restauriran, kovš je vraćen na mesto odakle je i potekao ‒ u Rusiju.

Razdori i svađe, otvorena i nerešena pitanja i dalje ostaju takva, što je najbolje iskazano transponovanim govorom pripovedača: „ne umemo mirno da se ne slažemo“ ‒ što su nauk, pouka i poruka ovog istorijskog romana. Pitanje je samo koliko želimo i koliko smo spremni da ih usvojimo i primenimo?

(iz recenzije Marine Đenadić)

Ova priča je inspirisana stvarnim ljudima, predmetima i dešavanjima… Proteže se između istoka i zapada ‒ od emociје, preko praznoverja do razboritosti, od votke, preko rakije do viskija ‒ tipično balkanski ‒ tamo-amo po XX veku. (Autor)

„Momir leži u krevetu i gleda u mrak. Razmišlja na šta je naleteo: Šta li se sve sa tom divnom činijom događalo? Eheeej, sto godina! Neki ruski general ga je poručio, kupio… Sigurno su Rusi pili votku iz njega, ili možda nešto drugo, finije? Kako je tako skupocen predmet stigao u Niš? Da li ga je doneo jedan od onih hiljada ruskih izbeglica koji su bežali od Crvenih u Srbiju, dvadesetih? Kako ga je taj jadnik nosio, kako ga je sačuvao? Da li je kovš možda njega sačuvao? Kakve li sve tajne nosi tih deset kila srebra?“

(iz romana Kovš)

LEAVE A REPLY