Predstavljen projekat „Kadiš za Lotiku“: Film inspirisan romanom Ive Andrića i životom fascinatne junakinje- piše Blic

0
116

Rediteljka Irena Škorić i scenaristkinja Jelena Đurović predstavile su u petak u beogradskom Medija centru projekat dugometražnog dokumentarno-igranog filma “Kadiš za Lotiku”, koji je inspirisan romanom Ive Andrića i životom fascinatne junakinje Lotike.

„Dolazak Lotike i njenih sestara nije ‘trbuhom za kruhom’, one su preduzetnice, vođene su informacijama o tome da je ovaj deo Evrope nedovoljno razvijen i da je tu moguće napraviti profit. Njen zet Adolf Caler je bio vlasnik hotela “Zur Brucke” ali ga je Lotika vodila, pa je u Višegradu bio poznat i kao “Lotikin hotel”. Ona je bila matrona, donosila krupne odluke, brinula se o biznisu i porodici ali i o pravcu koji će se zauzeti po pitanju nekih stvari koje se tiču njihovog jevrejskog habitusa. Iako nije bila prelepa kao njene sestre, a bila je i starija, svojom je prodornošću i modernošću osvajala muškarce u višegradskoj kasabi. Bila je udovica, zna se da se nije preudala, a o njenim ljubavnim aferama nemamo podatke. Uživala je u muškom društvu dvojako – i kao zavodnica i kao afirmisana poslovna žena. Ono što je rediteljku Irenu Škorić motivisalo da se uključi u ovaj projekat je Lotikina životna priča koja je puna obrta, uspona i padova ali i izvanredna emancipovanost. Lotika je u svoje vreme rušila rodne uloge koje čine tradicionalno društvo, bila je snažna, samosvesna i samostalna. Iako je “Na Drini Ćuprija” deo svake školske lektire u bivšoj Jugoslaviji a “Lotikin monolog” jedan od istaknutijih delova knjige pa i pozorišnih predstava-adaptacija, ova tema do sad nije nikad bila dotaknuta u regionalnoj kinematografiji“, navodi se u najavi ovog projekta.

Film će se kroz tok života Ive Andrića, tadašnjih prilika u Višegradu, Lotikinog životnog i poslovnog puta, istorijata Jevreja na Balkanu ali i savremenim naporima da se ta istorija sačuva od zaboravagovoriti i o onome što zapravo čini blagoslov i prokletstvo bivše Jugoslavije. Junakinja filma je sahranjena u Okolištima kod Višegrada, a to groblje je danas napušteno. Lotikin grob obeležava mala, ruinirana ploča na kojoj je jedva čitljivo njeno ime. Umrla je 1938, i sahranjena je bez prisustva porodice, koja je već bila u zbegovima zbog nastupajućeg rata i Holokausta.

Potomci sestara Cilermajer su inicijatori projekta izgradnju dostojnog nadgrobnog spomenika i organizaciju tradicionalne jevrejske sahrane, uz izgovaranje kadiša (molitve za mrtve) za Lotiku. Ovo bi trebalo biti i finale filma.

 

LEAVE A REPLY