Asielov i Sabadošev pir

0
43

Nezamisliv čin u kompletnom jevrejskom svetu nazvan, od strane Sabadoša i Asiela, “oslobađanje sinagoge” uz ekstremne huligane, ostavio nas je u potpunom šoku od kojeg se niko od nas neće lako osloboditi i koji će ostati urezan u sve nas.

Otvorivši širom kolsku kapiju sinagoge za upad horde pomahnitalih Alkatraz navijača, ili kako ih nazivaju čas privatno obezbeđenje, čas naša omladina, čas prijatelji naše omladine, čas oko 40, čas oko 100 članova naše zajednice, a sa pesnicama obmotanim u lance za razbijanje jevrejskih glava, kamera i sistema za nadzor da se satre svaki trag, Asiel i Sabadoš su zatvorili sinagogu i za decu iz vrtića, za bolesne, za gladne i njihove porodice, za preživele članove Holokausta. Stotinak najsiromašnijih i bolesnih korisnika je ostalo bez hrane iz košer kuhinje po koju su svakodnevno dolazili i onih koji su imali dostavu hrane.

 

 

 

 

 

Omladini jevrejske zajednice i Centru za neformalnu jevrejsku edukaciju zatvorio je vrata njihovih prostorija, i zabranio pristup.

Deca i roditelji su usred noći ostali bez vrtića.

Preduzeće JOB za upravljanje nekretninama JCB Asset management je ostalo bez prostora u kojem se restitucijom vraćaju naši objekti, iz kojeg su se izdavale naše nekretnine i ostvarivao prihod od kojeg beogradska zajednica isključivo živi.

U poslednja 22 meseca, Robert Sabadoš je primio 200 miliona dinara budžetskih para od države, od kojih, po zakonu, JOB pripada 74 miliona, a koje protivpravno zadržava. Prestankom finansiranja od strane Jointa, sredstva od zakupa nekretnina su jedini izvor finansiranja Jevrejske opštine Beograd.

Ulažemo velike napore da sastavimo kancelariju i preduzeće JOB, po drugi put za osam meseci, i uspostavimo nastavak svih aktivnosti da bismo funkcionisali i zakrpili sav užas koji je napravljen po drugi put sa Sabadoševim i Asielovim finansiranjem i organizovanjem “oslobođenja”.

Besomučnim i besprizornim laganjem i nadalje, Asiel dodatno iscrpljuje našu energiju svakodnevnom nužnošću da pobijamo laži dokazima. Godinu i po dana dostavljamo članstvu, sudovima i tužilaštvima, javnosti na uvid naše statute, interna dokumenta i dokaze, a sada smo čak i prinuđeni da šaljemo i fotografije sa lica mesta i skrinšotove njegovih sumanutih akcija.

 

 

 

 

 

 

 

Asiel za RTS kaže da će 40 ljudi svedočiti da nije bilo huligana već, ne znamo ni sami kako ih sve neusaglašeno nazivaju, da jesu to što jesu.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3722882/beogradska-sinagoga-nedelju-dana-u-lancima.html%202.11

40 ljudi je spremno, kaže, da za njega svedoči lažno! Gde je tu 2.700 članova koliko beogradska zajednica broji?

Da li Asiel i Sabadoš vole beogradsku zajednicu ili samo 40 članova koji nas bombarduju lažima, koji kriminalno i nasilno otimaju sediša JOB po drugi put?

Da li brinu jesu li gladni i bolesni beogradski Jevreji, kako ih sad nahraniti, kako im dostaviti hranu, kako zalečiiti i omogućiti lekove i lečenje mimo Generali osiguranja?

Da li njih iko zove za hranu i lekove koje nemaju ili samo “pljušte” podrške iz inostranstva?

Da li njih brine što su omladinu i decu ostavili na ulici i što nemaju ni kvadrat prostora za sebe, da ne spominjemo ostale potrebe koje su im uskraćene kompletno već duže vreme, a sad i konačno?

Da li je rabinski posao da decu i omladinu naziva Medićevom, našom ili vašom?

Da li je to posvećenost i odgovornost prema zajednici?

Da li se pristojni ljudi tako ponašaju?

U svom slepilu i mržnji da naude Mediću i rukovodstvu JOB, zbog postavljenog pitanja 2017. godine, dve nedelje po stupanju na izabrane funkcije: “gde se nalazi novac koji država uplaćuje i zašto ne stiže preživelima Holokausta? ”, Sabadoš i Asiel su naudili i beogradskim Jevrejima i celoj zajednici u Srbiji.

Da li je u duhu jevrejstva i u ime vere ne postaviti ovako prosto pitanje i ćutati, praviti se da je sve ok…?

Uprava JOB pronalazi načine da u što kraćem roku počne sa dostavom hranom.

Problem vrtića je rešen. Sva deca se nalaze u lepom državnom vrtiću zajedno, što je njima najvažnije, jer su nerazdvojni. Da sa što manje patnje prebrode ovu siledžijsku promenu, brinu se njihove vaspitačice koje su uz njih tamo u periodu privikanja.

Da li je to Sabodoševa i Asielova vera, posvećenost judaizmu i njegovim vrednostima, uz Alkatrazove hulugane sa lancima na rukama, uz Mišu Vacića i Miroljuba “pod mač bato” Petrovića?

 

 

 

 

Da li Asiel zaboravlja da uz sve lagodnosti koje mu je ova zajednica omogućila ima i stan koji mu je ostavio Enriko Josif još davnih dana i koji izdaje? Da li je dobijao još stanova o kojima se ćuti – u to ne ulazimo, ali ume da kmeči, posle svega, i po televizijama laže da se izbacuje na ulicu.

Da li je za pohvalu da je on jedini rabin u Srbiji? Da li je upravo on poslao Stevana Lanjija u Peštu u rabinsku školu da bi imao pomoćnika u vršenju službi po manjim zajednicama, da bi imao što manje takvih obaveza?

Da li se 2000. godine, po datim preporukama i saglasnosti, uplašio konkurencije pa brže bolje uskratio finansijsku i svaku drugu podršku Lanjiju, koji je zatim o svom trošku nastavio i završio tu školu?

Zašto je Kamineckov Habad pun naših vernika?

Da li se ovako voli jevrejska zajednica?

LEAVE A REPLY