Sećanje na pogrom jevrejskih građana u nacističkoj Nemačkoj, poznt kao Kristalna noć- subota 9. novembar, Jevrejski kulturni centar

0
34

U subotu 9. novembra, sa početkom u 18 časova, u Jevrejskom kulturnom centru, Jevrejska 16, Jevrejska opština Beograd organizuje predavanje povodom sećanja na događaje koji su se odigrali u noći između 9. i 10. novembra 1938. godine, kada se širom Nemačke, odigrao veliki pogrom poznat kao Kristalna noć. Pogrom je bio usmeren protiv jevrejskih građana širom zemlje, a za mnoge je predstavljao prvu naznaku Holokausta.

O ovom strašnom pogromu govoriće naš poznat istoričar Dejan Ristić i Aleksandar Nećak, dugogodišnji jevrejski aktivista.

Kristalna noć

Veliki pogrom usmeren protiv jevrejskih građana, Kristalna noć, koji se odigrao u noći između 9. i 10. novembra, organizovan je od strane nemačke vlade a planiran da izgleda kao spontan čin.

Vlada Trećeg Rajha je 28. oktobra 1938. počela deportaciju 18.000 Jevreja sa poljskim državljanstvom. Poljska je u procesu deportacije zatvorila granice, tako da se oko 8.000 ljudi našlo na ničijoj zemlji, na kiši i hladnoći. Heršel Grinšpan, sedamnaestogodišnji Jevrejin koji je živeo u Parizu i čiji su se roditelji nalazili među ovih 8.000, u aktu očaja izvršio je atentat na sekretara nemačke ambasade u Parizu Ernsta fon Rata. Ubistvo Ernsta fon Rata iskoristio je ministar za propagandu Gebels da pozove na osvetničke pogrome 9. novembra 1938. Te noći je spaljeno 1.400 sinagoga, 400 Jevreja je ubijeno, a 30.000 je odvedeno u koncentracione logore Dahau, Zaksenhauzen i Buhenvald. Sugrađani Nemci ispratili su Kristalnu noć bez protesta.

Nacistička vlast je Jevrejima, kao kaznu za atentat, odredila da plate milijardu maraka, a izdata je i naredba da se sve jevrejske prodavnice i firme, koje su još uvek postojale, predaju u ruke „arijevaca“. Na taj način su preostali Jevreji ostali bez većine svog kapitala i isključeni su iz javnog života Nemačke.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sa novembarskim pogromima 1938. započela je nova faza nacionalsocijalističke politike prema Jevrejima koja je forsirala pre svega “arizaciju” jevrejske imovine, iseljavanje Jevreja (10.000 jevrejske dece primila je Velika Britanija posle Kristalne noći), kao i “koncentraciju” onih koji su ostali u tzv. “getoe bez zidova”. U gradovima su Jevreji prisilno iseljavani i koncentrisani u “jevrejske kuće”. Krvavi pir Holokausta mogao je da počne.- piše generalna sekretarka Upravnog odbora Foruma Srbija-Nemačka, Jelena Volić Helbuš za Novi magazin.

Prema podacima popisa iz 1933. godine, koji su veoma bitni zbog utvrđivanja tačnog broja žrtava Holokausta, u Nemačkom (drugom) carstvu živelo je 502.799 Jevreja, od toga 144.000 u Berlin (3,8 odsto ondašnjeg stanovništva Berlina). Najveći broj nemačkih Jevreja živeo je u velikim gradovima, a samo 15 odsto u manjim gradovima i na selu.

Austrijska „Kristalna noć“

Događaji u anektiranoj Austriji bili su takođe surovi. Od svih pogroma provedenih tokom „Kristalne noći“, jedino je pogrom u Beču predstavljao potpuni uspeh. Najveći broj od 94 bečkih sinagoga i bogomolja je bio teško oštećen ili potpuno uništen. Jevreji su bili izloženi ponižavanju na sve moguće načine, uključujući i besmisleno ribanje trotoara, uz podsmevanje sugrađana Austrijanaca, ponekad čak i prijatelja i komšija. U zvaničnom izveštaju o događaju u Austriji navodi se da da je 191 sinagoga bila oštećena, od čega je 76 kompletno uništeno, 100.000 Jevreja je bilo uhapšeno a  815 jevrejskih radnji i firmi je uništeno.

Juden, die gezwungen wurden, die Straße von politischen Parolen zu säubern.

 

LEAVE A REPLY