Roš Hašana

Roš Hašana jevrejska Nova godina, (heb. ראֹשׁ הַשָּׁנָה) na hebrejskom doslovni znači glava godine, slavi se 1. i 2. meseca tišrija (po gregorijanskom kalendaru pada u jesen obično septembar ili oktobar) i računa se od postanka sveta.

Kao prvi mesec u jevrejskom kalendaru računa se nisan dok je tišri sedmi mesec.  Veruje se da je prvog dana meseca tišrija stvoren svet.

Roš Hašana predstavlja početak deset strašnih dana Jamim noraim (heb. יָמִים נוֹרָאִים) – strašni dani, kada Gospod svodi račune svih bića na zemlji, zapisuje im zasluge, dobra ali i loša dela,  grehove a desetog dana pečati sve što je pojedinac zaslužio svojim ponašanjem.

Jom Hadin – dan suda, je dan kada se po verovanju jevrejske tradicije otvaraju knjige života i smrti. Pravednici istog dana bivaju upisivani u knjigu života, oni koji su grešili upisuju se u knjigu smrti, a svi ostali (kojih je najviše) tokom ovih deset dana do Jom Kipura (heb. יוֹם כִּפּוּר) imaju vremena da promisle o svojim delima i pokajanju. Ovih deset dana označavaju dane pokajanja, i razmišljanja o delima počinjenim u protekloj godini, iskrenog kajanja, priznanje rečima-molitvom i davanjem milostinje siromašnima. Običaj je da se ovaj praznik čestita sa (heb.לשָׁנָה טוֹבָה תכתבו  ) Neka biste bili upisani u Knjigu života!

Običaj je da se na Roš Hašana duva u šofar. Šofar je zapravo truba  napravljena    od roga, čiji zvuk podseća na vreme za pokajanje i razmišljanje o proteklom i budućem vremenu i poziva na razmišljanje o našim delima, radu, i odnosu prema ljudima i Gospodu, takođe podseća da  oni uvek mogu biti bolji, i da na tome treba raditi. Zvuk šofara je grub i sirov i kao takav treba da privuče pažnju i prene slušaoce, pozivajući ih na razmišljanje.

honey , green and red apples for Rosh Hashana â jewish new year

Roš Hašana se obeležava unutar sinagoge, u molitvama, samoispitivanju, pokajanju i tradicionalnoj hrani. Običaji koji obeležavaju ovaj praznik uglavnom simbolizuju težnju da godina bude plodna i dobra. Običaj je da novogodišnja večera započne nečim slatkim, obično kriškom hleba sa medom ili šećerom, ili jabukom umočenom u med. Odatle i običaj čestitanja (heb שָׁנָה טוֹבָה ) Šana tova, ili ( לשָׁנָה טוֹבָה ומתוקה ) Šana tova u metuka, Dobra godina ili Dobra i slatka godina!  Običaj je takođe da se jede se riba sa glavom ili jagnjeća glava da bi godina bila celovita.