Danas je:   21.08.2014

Kalendar dogadjanja

<<  August 2014  >>
 Mo  Tu  We  Th  Fr  Sa  Su 
      1  2  3
  4  5  6  7  8  910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Najave dogadjanja

No data / Nema podataka.

Naši sponzori

Predstavljamo one koji nas podržavaju.

Banner
    Teme Holokaust
Holokaust


Nacistička Nemačka je bezdušno napala i bombardovala Beograd 6-tog aprila 1941-ve godine, čime je poceo Drugi svetski rat u ovom regionu - tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.  Dve nedelje kasnije Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala i predala se Silama osovine predvodjenim nacističkom Nemačkom.  Odmah po okupaciji zemlja je bila podeljena u više okupacionih zona:

- Treći Rajh je odvojio i aneksirao Banat (deo Vojvodine), kao i Sloveniju.
- Madjarska je okupirala Bačku (drugi deo Vojvodine), i delove Hrvatske u blizini madjarske granice.
- Bugarska je okupirala jugo-istočni deo Srbije u blizini bugarske granice, kao i Makedoniju.
- Italija je okupirala Crnu Goru, uključujući i neke delove današnje južne Srbije, priobalni deo Hrvatske, a takodje i teritoriju Kosova u kome su Albanci predstavljali većinu - ovaj deo Kosova je zajedno sa okupiranom Albanijom predstavljao jednu administrativnu celinu.
- Nacistička marionetska Nezavisna Država Hrvatska - NDH je bila formirana pod Ustaškom vlašću, i ona je obuhvatala najveći deo teritorije današnje Hrvatske, Bosnu i Hercegovinu, i Srem (treći deo Vojvodine).
- Preostali deo Srbije, uključujući i Beograd, je ostao pod nemačkom vojnom okupacijom uz saradnju sa srpskom kvislinškom vladom.

Forced Labor for Belgrade's Jews

Prvi odlučni koraci ka sistematskom uništenju jevrejskog stanovništva preduzeti su već 30-tog maja 1941-ve godine, svega nekoliko dana po okupaciji zemlje.  Nemačka vojna uprava je odredila kriterijume ko se smatra Jevrejem, i zahtevala otpuštanje svih Jevreja iz javnih službi, kao i zabranu da se bave javnim profesijama.  Pristupilo se popisivanju jevrejske imovine, uveden je obavezni prisilni rad za Jevreje, zabranjeno je srpskom stanovništvu da sakriva Jevereje (Beherbergungsverbot), i naredjeno je svim pripadnicima jevrejske zajednice da nose žutu traku sa Davidovom zvezdom.

A Nazi OrderOdmah po izbijanju ustanka u okupiranoj Srbiji u julu 1941-ve (organizovanom od strane komunista), Nemci su odgovorili zahtevom da Jevreji moraju da obezbede četrdeset talaca nedeljno.  Ubrzo je uhapšen veci broj Jevreja muškaraca i zatvoren u nekadašnjoj kasarni artiljerije na Autokomandi, poznatoj pod imenom "Topovske šupe", gde su postojeće konjske štale korišćene za smeštaj zatvorenika.  U odabiru talaca nacisti su primenili dobro poznati jednostavni recept: prvo zatvoriti starije muške clanove porodice (patrijarhe - glave tradicionalno organizovanih jevrejskih porodica), kako bi preostali članovi porodice ostali kod svojih kuca, cekajuci da se oni vrate.  Naravno, uhapšeni se nikada nisu vratili - prve odmazde protiv "komunista i Jevreja" su počele vec krajem juna 1941-ve, još pre formalnog izbijanja ustanka.

Belgrade's Tram - No Jews Allowed20-tog oktobra 1941-ve, šef vojne administracije SS general-major Harold Turner (SS-Gruppenfuehrer Harold Turner) održao je sastanak sa ostalim nacističkim oficirima, uključujući i šefa specijalne policije Vilhelma Fuhsa (Sicherheitspolizei - Wilhelm Fuchs), Franca Rademahera (Franz Rademacher) zaduženog za jevrejsko pitanje u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, i dva predstavnika iz kancelarije Adolfa Ajhmana (Adolf Eichmann) Franca Štuške-a (Franz Stuschke) i SS'potpukovnika Fridriha Šura (SS-Obersturmbannführer Friedrich Suhr).  Na sastanku je odlučeno da se uhapse svi Jevreji u Srbiji i zatvore u sabirni (koncentracioni) logor Sajmište, do njihovog kasnijeg transporta na istok (gde bi bili likvidirani) čim se steknu uslovi za to, najverovatnije ne pre leta 1942-ge.

Sabirni logor Sajmište je sinonim za tragediju jevrejskog stanovništva u Beogradu i Srbiji.  Logor je uspostavljen na levoj strani reke Save, u neposrednoj blizini beogradskog železnickog mosta, na prostoru postojećeg sajmišta gradjenog neposredno pred sam rat.  U to vreme okolina sajmišta je bila pusta, nenaseljena i močvarna.  Samo sajmišta je pripadalo gradu Zemunu (nemački naziv Semlin) od koga je bilo udaljeno nekoliko kilometara; u to vreme Zemun je bio susedni grad, dok je danas jedna od gradskih beogradskih opština.  Iako bliže Beogradu nego Zemunu, sajmište je bilo na teritoriji NDH (Nezavisne Države Hrvatske), tako da su Nemci tražili i dobili dozvolu od Ustaša za korišćenje sajmišta za tranzitni logor za Jevreje Srbije.  Nekadašnji sajamski prostor je brzo preuradjen u logor, a njegove velike otvorene zgrade pretvorene u logorske barake pošto su im spolja nadogradjene drvene skele za pristup, inace nepristupačnim, unutrašnjim delovima, tako da su logoraši bili prinudjeni da puzeci na rukama i kolenima dodju do svojih logorskih "ćelija".

Transfer to Sajmište Concentration campPočevši od decembra 1941-ve, nemačke vlasti su naredile Jevrejima u Beogradu da se prijave specijalnoj policiji i da predaju ključeve svojih stanova i kuća.  Shodno planu, izmedju decembra 1941-ve i februara 1942-ge, sve žene i deca Jevreji su odvedeni i zatvoreni u logoru Sajmište.  SS general-major Harold Turner je mogao da izvesti svoje nacističke starešine: "Pripremni radovi u jevrejskom getu u Beogradu su završeni.  Po likvidaciji preostalih Jevreja muškaraca, što je već naredjeno od strane komandanta Srbije, geto ce brojati oko 10.000 jevrejskih žena i dece".  Istovremeno je nemačka vojska Vermaht (Wermacht) tvrdila da vojni razlozi pravdavaju internaciju žena i dece - još jedan u nizu cinicnih izveštaja kontra-obaveštajne službe (IC/AO) iz Soluna je glasio: "Svi Jevreji i Cigani su prebačeni u koncentracioni logor blizu Semling-a (Zemuna)... Jasno je da su oni doušnici i dojavljači pobunjenika".

Administraciju logora Sajmište formalno je činilo oko 500 zatvorenika Jevreja koji su bili izuzeti od streljanja.  Oni su upravljali logorom u formi tzv. "samouprave", i bili su odgovorni za raspodelu hrane, rasporedjivanja na rad, i organizaciju Jevreja čuvara koji su patrolirali duž ograde od bodljikave žice sa unutrašnje strane logora.  Od januara 1942-ge komandant logora je bio SS potporucnik Herbert Androfer  (SS-Untersturmführer Herbert Androfer).  Logor je spolja cuvalo 25 pripadnika Bataljona 64 iz nemačke Rezervne policije.  Snabdevanje logora je bilo u nadležnosti gradskih vlasti Beograda, tačnije "Odelenja za socijalno staranje i socijalne institucije".

Dušegupka - The Gas VanUslovi života u logoru su bili izuzetno teški - vlaga i hladnoća, glad i epidemije.  Mnogi logoraši su umrli od gladi ili se posmrzavali - njihov broj se procenjuje na više od 1200.  Mnogi Jevreji muškarci (tačan broj se i ne zna) su odvedeni i streljani bez milosti od strane nemačkih streljačkih odreda u Beogradu.  Uprkos tome, preostale logoraše, uglavnom žene i decu, trebalo je tek likvidirati.  SS general-major Harold Turner i ostali nacisti zaduženi za logor nisu marili koliko će logoraša umreti; i ovako je plan bio da se svi likvidiraju - što više njih umre sada, lakše ce biti organizovati transport za preživele, ili ih pobiti kasnije.  Medjutim, ispostavilo se da neće biti moguće oraganizovati transport logoraša u planirano vreme, tako da je doneta odluka da se oni likvidiraju na licu mesta.  Za nejefikasniji nacin kako to izvesti izabrano je "trovanje ugljen-monoksidom" koji se oslobadja prilikom rada motora sa unutrašnjim sagorevanjem (automobilskog motora) - "krajnje ekonomicna tehnologija ubijanja" koja je vec bila oprobana u Poljskoj i još nekim drugim mestima.  Komanda logora je zatražila od svojih predpostavljenih u Berlinu da pošalju u Beograd odgovarajući "kamion - gasnu komoru", poznatijim pod imenom "dušegupka".  Od marta do maja meseca 1942-ge nacisti su koristili kamion dušegupku da ubiju sve Jevreje zatvorene na Sajmištu.  Tokom devet nedelja, grupe jevrejskih zatvorenika sa Sajmišta su odvožene, navodno radi premeštaja na druge lokacije, tim kamionom.  Dok je kamion prolazio kroz Beograd, izduvni gasovi su bili preusmereni u zatvorenu kabinu sa putnicima i zatvorenici pobijeni otrovnim gasom, a zatim istovareni i bačeni u masovnu grobnicu južno od grada u području planine Avale, u selu Jajinci koje je danas u gradskoj zoni Beograda.

Time je rešeno "Jevrejsko Pitanje" u Srbiji.  Od 16 000 Jevreja koliko je živelo u Srbiji pre Drugog svetskog rata, nacisti su pobili oko 14 500.  Samo mali broj preživelih je uspeo da izbegne uništenje tako što je prebegao u druge okupacione zone, ili kao ratni zarobljenici, ili su pristupili partizanima, ili su uspeli da se sakriju, najcešće uz pomoc svojih srpskih prijatelja.  Beogradsko jevrejsko stanovništvo je praktično nestalo, i SS general-major Harold Turner je mogao da ponosno proglasi Beograd za "Judenrein / Judenfrei Stadt" (nemacki izraz za "Grad cist od Jevreja / slobodan od Jevreja).

Yellow TargetU novembru 1943-će SS pukovnik Paul Blobel (SS-Standartenführer Paul Blobel) koji je bio zadužen za plan Aktion 1005 (kasnije streljan za svoje brojne ratne zlocine protiv čovecnosti) došao je u Beograd sa zadatkom da organizuje uništenje svih dokaza o zločinima nacista u sabirnom logoru Sajmište.  Taj plan, razradjen od strane Hajnriha Himlera (Heinrich Himmler) u vreme kada je rat krenuo nepovoljno po Nemačku, je predvidjao uništenje materijalnih dokaza o zločinima, uključujući i razlaganje i paljenje tela ubijenih žrtava.  Blobel je organizovao jedinicu od pedeset pripadnika nemačke specijalne i vojne policije, kao i stotinak zatvorenika Jevreja i Srba, čiji je zadatak bio uništenje tragova zločina.  Iz nekoliko neuništenih lista koje se odnose na manji broj žrtava, jasno se vidi da je pobijen i veci broj dece; npr. jedna lista navodi: 22 dece ispod 7 godina starosti, 26 ispod 14 godina, 76 ispod 17 godina, cak i majka sa malim detetom u rukama.u

1944-te Sajmište je pogodjeno bombom prilikom američkog bombardovanja.  Tom prilikom je poginulo 80 ljudi i ranjeno oko 170.  Cilj bombardovanja nije bio sam logor vec obližnja železnička stanica.

Sajmište još uvek nije memorijalni centar.  1987-me ovo mesto je proglašeno za "Spomenik kulture grada Beograda", a 21-og aprila 1995-te podignut je spomenik žrtvama.  Aprila 2006-te je inicirana kampanja za izgradnju memorijalnog centra Sajmište.

The Sajmište Monument

 The Topovske Šupe Memorial

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nandor Glid: Menora u plamenu

 

Za više pojedinosti pogledati:
http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/en/
http://www.holokaust.rs

  • Da pogledate članak o Kristalnoj noći, kliknite OVDE.
  • Da pogledate video o koncentracionom logoru Sajmište, kliknite OVDE.
  • Da pogledate video o sudbini beogradskih Jevreja u Holokaustu, kliknite OVDE.

 

 

 

Pogledajte

Roš Hašana (takodje Roš Ašana, u prevodu "glava godine") je jevrejski praznik koji oznacava pocetak "nove jevrejske godine"

Read more...
 

Jom Kipur, (poznat i kao Dan pokajanja), smatra se najsvetijim i najsvečanijim jevrejskim praznikom.

Read more...
 

Sukot (poznat i kao Praznik koliba) je jevrejski praznik koji se slavi 15-tog dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru,

Read more...
 

Lag BaOmer (medju Sefardima poznat kao Lag LaOmer) je jevrejski praznik koji se slavi trideset-trećeg dana računanja perioda Omer,

Read more...
 
Pesah (engl. Passover) je sveti jevrejski praznik koji nas podseća na oslobodjenje starih Hebreja iz misirskog ropstva
Read more...
 

Hanuka (engl. "Hanukkah", ili "Chanukah") predstavlja proslavu

Read more...
 

Purim je praznik kojim se slavi oslobodjenje jevrejskog naroda

Read more...
 

Šavuot (ili Šavuos - naziv koji koriste Aškenazi; inače u prevodu: "nedelje/sedmice") je jevrejski praznik koji se slavi

Read more...
 

JoomlaWatch Agent

JoomlaWatch Stats 1.2.9 by Matej Koval